Tekst kompletno preuzet iz časopisa "Srbija - Nacionalna revija"

Dnevnik putovanja

Šumadija u Svetoj zemlji

U Nahalalu, kraj Nazareta, Obrenovčani oduševili publiku koreografijom „Šumadija”, a u ponoć podigli dvoranu na noge „Vlaškim igrama”. Slični je bilo i sa „Dubočkim kraljicama” i drugim srpskim igrama i pesmama. Turneja je imala i snažnu hodočasničku dimenziju, o čemu svedoče i izvodi iz dnevnika koje predočavamo

Zabeležio: Hadži Željko Jovanov

Pet godina nakon gostovanja izraelskog ansambla „Šorašim” („Koreni”) u Banjaluci i Obrenovcu, u avgustu 2007, Kulturno-umetničko društvo „TENT” uzvratilo je 2012. posetu prijateljima u Svetoj zemlji. Avion JAT-a sleteo je na međunarodni aerodrom „Ben Gurion” 17. maja. Odbor za doček predvodili su Majk Koen i Orli Kahanov. Potom smo putovanje nastavili autobusom, ka severu Izraela, u pravcu Nazareta, i u dva posle ponoći bili na odredištu: Nahalal. Mesto je nastalo kao jedna od prvih zadruga koja se bavi stočarstvom. Mi tu stižemo na mali festival „zemlje meda i mleka”, kod domaćina koje zovu „kaktusi”, „spolja bodljikavi a iznutra nežni”, u regiju Džezarel.

Narednog dana (petak, 18. maj) odmorili smo se u ovdašnjem srednjoškolskom internatu. „Šabat” je, praznik, pa svaki obed u menzi počinje molitvom. Uveče je prvo festivalsko veče. Jedino smo inostrano društvo, uz trinaest izraelskih. Nastup otvaramo koreografijom „Šumadija”, koja je neskriveno oduševila više od 1.000 gledalaca u otvorenom amfiteatru. Usledio je nastavak u sportskoj hali, gde smo oko ponoći izveli „Vlaške igre” i podigli na noge sve na tribinama.

Prepodnevna radionica drugog festivalskog dana u obližnjem mošavu Nir Ha Emek, takođe zadruzi. Učili smo igre jedni od drugih. Posle ručka vratili smo se u Nahalal. Kao prvu tačku u popodnevnom programu, odigrali smo „Dubočke kraljice”, potom razmenili zdravice i poklone, pa onda krenuli u kibuc Šar Ha Emekim. Tamošnji domaćini, mahom Jevreji doseljeni sa južnoslovenskih prostora, ugostili su nas u svojim domovima, u kojima smo i konačili. Za njih smo odigrali, odsvirali i otpevali jednosatni koncert na sportskom terenu. Dirljivi susreti sa ljudima koji govore naš jezik i „još se sećaju svega”. Uglavnom su to krepke starine, i dalje aktivni u svojoj komuni.

NA SRPSKOM, U SVETOM GRADU

Na praznik Vozdviženje Časnog Krsta, oprostivši se od domaćina, krećemo ka Jerusalimu. U jerusalimskoj šumi Cipori smeštamo se u hostel. Naš vodič, Izraelac, odveo nas je u obližnje mesto En Karem, gde se Bogorodica, već noseći božanski plod u svojoj utrobi, susrela sa majkom i ocem svetog Jovana Krstitelja. Videli smo rusku crkvu i manastir, franjevačku crkvu u blizini, mesto gde je rođen Preteča, kamen sa kojeg je propovedao dolazak Spasitelja. Te večeri, na zabavi u hostelskom restoranu, od prijatelja iz društva „Šorašim” naučili smo koreografiju za njihovu čuvenu pesmu Hava nagila (Radujmo se).

Hodočasnički deo ove naše turneje nastavljamo sutradan, spustivši se u donji ruski manastir, gde služi naša monahinja Nataša (Nešković). Ona je bila naš dalji vodič kroz stari jerusalimski grad. Pokazala nam stepenice kojima je Hrist na magarcu silazio ka zapadnoj kapiji Jerusalima (zazidanoj još od vremena osmanlija). U Getsimani, pored kamena na koji je pao Bogorodičin veo kad se vaznela u nebo, videli smo i Njen grob i Crkvu svetog Stefana, kraj stene na kojoj je kamenovan.

U starom jerusalimskom gradu hodimo Stazom tuge, bola i suza (Via Dolorosa), od palate Pontija Pilata do Crkve Svetog Groba. Tamo su Golgota, i Hristov grob, i ploča na kojoj je miropomazan Sin Božiji. U Crkvi Groba Gospodnjeg, na mestu Vaskrsa, obuzeti izuzetno snažnim osećanjima, upalili smo po 33 sveće koje ćemo poneti kući.

Utorak, 22. maj. U Vitlejem, mesto Hristovog rođenja, vodi nas Ilan, Izraelac sa američkim pasošem. Ta putna isprava mu je neophodna, jer kroz otvor na zidu visokom sedam metara prolazimo na palestinsku teritoriju. Tamo nas dočekuju vodiči, dvojica Palestinaca pravoslavne vere, predstavnici 20 odsto pravoslavaca u svom narodu (80 odsto njih su muhamedanskog zakona).

Pred Crkvom Hristovog rođenja opet strpljivo čekamo da stupimo u veliku svetinju. U susednom Betsauronu je mesto odakle su pastiri objavili vest o rođenju Spasitelja. Opet snažne emocije, potresenost bića.

Na stanici u Vitlejemu susret sa brojnim hodočasnicima. Autobusom odlazimo ka Mrtvom moru. Desno vidimo nova izraelska naselja na Zapadnoj obali (Jordana), levo je skretanje za Ramalu, poprište žestokih sukoba u prethodnim ratovima. Spuštamo se na nultu nadmorsku visinu, a onda još dalje, još dublje. Desno je Mrtvo more, levo znameniti grad Jerihon.

Sreda, 23. maj. Pre podne smo u muzeju holokausta Jad Vašem (Božija ruka). U muzeju radi Sara Pećanac, izbeglica iz Sarajeva 1990-ih, pa opet slušamo predavanje na odličnom srpskom jeziku. Još jedan dirljiv susret. Popodne, koncert u obližnjem „komjuniti centru”. Na otvorenoj sceni, na igralištu, izvodimo dve tačke. U publici je i prvi sekretar srpske ambasade u Izraelu Milica Vujović.

Četvrtak, 24. maj. Vaznesenje Gospodnje. Sa Majkom Koenom i njegovom porodicom obilazimo Džafu. Mi taj grad zovemo Jafa i znamo ga po pomorandžama. Popodne smo na prijemu u srpskoj ambasadi, kao gosti Njegove Ekselencije ambasadora Zorana Basarabe.

Uveče na aerodromu, i dalje uz velike mere bezbednosti, prelazimo na naš „gejt”. Između letova za Filadelfiju i Njujork, čekamo onaj za Beograd, preko Larnake. .

Pod budnim okom

U Jerusalimu, ručamo u arapskom restorančiću. Humus, falafel, salata, pogača, orijentalni roštilj, baklavice, čaj od sveže ubrane mente. Jednostavno a veoma ukusno. Nas trideset jedno prijavljuje se i dobija hodočasničku gramatu patrijarha jerusalimskog, koja nam daje pravo da uz svoje ime pišemo i ono hadži. Posećujemo i Zapadni Zid plača, mesto od velike važnosti za tradiciju i veru naših domaćina. Mere obezbeđenja su na najvišem nivou. U tome učestvuje i izraelska vojska, u kojoj momci služe tri, a devojke po dve godine! Videli smo i čuvene jerusalimske džamije, ali samo iz daleka. Nije nam omogućeno da priđemo bliže, opet „iz bezbednosnih razloga”.

Dubina i visina

Ručamo u Kumranu, mestu i arheološkom nalazištu u blizini Mrtvog mora, na oko 420 metara ispod nivoa svetskih mora. U ovdašnjim pećinama pronađeni su znameniti spisi, Kumranski svici, za koje se tvrdi da su najstariji biblijski tekstovi. Mrtvo more je zaista mnogo slano, u stvari gorko, i kao ulje. Mažemo se lekovitim blatom sa njegove obale, tuširamo na uređenoj plaži i osvežavamo se u obližnjem kafeu. Napuštamo ovaj prirodni fenomen, ostavljajući iza sebe granicu sa Jordanom. Opet prolazimo tačku nulte nadmorske visine, potom se vraćamo Cipori, na 760 metara iznad nivoa svetskog mora. Razlika je skoro 1.200 metara.